Zato što ćeš mi nedostajati. Jer ćeš mi pokucati u mislima u nedjelju uveče kada ću tiho u pozadini slušati Bon Ivera, natočiti čašu crnog vina i osetiti dašak tvog parfema koji će se toliko zadržati u mom stanu poput neželjenog gosta koji nije bio pozvan da dođe.

Molim te, obriši moj broj. Zato što ću želeti da te pozovem, jer sam dobila posao za koji si uvek govorio da je za mene. Izbriši moj broj, jer ću poželeti da te pozovem kad se ošišam onako kako se nisam usudila, a ti si znao da bi mi ta frizura najbolje pristajala. Obriši moj broj jer ću nabaviti psa kojeg smo zajedno hteli i poželeću da ti pošaljem sliku. Poželeću da te pozovem kada se prvi sneg otopi da odemo u šetnju. Izbriši moj broj.
Molim te izbriši moj broj, jer nisam htela da se ovako završi. Jer reč “možda” je najsporiji oblik mučenja na koji se ne možeš naviknuti nikada. Izvlačiti nadu koja je odavno umrla uprkos mom snažnom odbijanju i verovanju da je zaista umrla. Molim te izbriši moj broj, jer “možda” ne znači “Ovo se može dogoditi.”

Ono znači “ previše se plašim da odem, ali sam nedovoljno jaka da ostanem.”
Ono znači, “nedostajaćeš mi, ali ne toliko jako da bi s tobom bila.”
Ono znači “Voli te, ali ne toliko da bi se zadržala i za nas borila.”

nastavak na iducoj strani….

LEAVE A REPLY